Preuzmite dopis Ministarstva prosvete osnovnim školama radi pripreme rada OVDE. 

Uslugu eVrtić na Portalu eUprava je prvi omogućio grad Beograd 2016. godine. Prošle godine eVrtić su koristili roditelji u 17 gradova i opština širom Srbije, a od ove godine sve lokalne samouprave pružaju ovu elektronsku uslugu.

Prijava deteta u predškolsku ustanovu putem Portala e Uprava omogućava roditeljima tu pogodnost da ne moraju da dostavljaju ni jedan dokument, jer se svi potrebni podaci automatski, elektronski pribavljaju iz matične knjige rođenih, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i evidencije prebivališta.

Usluga eVrtić je jedna od prvih elektronskih usluga koja je „pobedila“ papirnu, jer mnogo veći broj roditelja koristi elektronsku uslugu umesto klasične. Do danas je elektronski  podneto ukupno oko 48.000 prijava, ali se očekuje da taj broj ove godine bude značajno premašen.

Usluga eVrtić je dostupna na Portalu eUprava svim registrovanim korisnicima Portala, a roditelji mogu koristiti uslugu i prijaviti dete u željenu predškolsku ustanovu u terminu trajanja konkursa te predškolske ustanove.

Na ovom linku biće dostupna lista predškolskih ustanove u Srbiji koje imaju aktivan konkurs za upis.

Usluga eVrtić je namenjena  roditeljima koji su državljani Republike Srbije, a pojedine predškolske ustanove pružaju ovu uslugu i u slučaju da je jedan od roditelja strani državljanin.

Za decu samohranih roditelja, decu žrtava nasilja u porodici, decu sa smetnjama u psihofizičkom razvoju ili decu iz porodica koje koriste neki oblik socijalne zaštite predškolska ustanova je u mogućnosti da prihvati prijavu elektronskim putem, ali je potrebno je da roditelji podnesu relevantnu dokumentaciju kojom dokazuje navedeni status lično u predškolsku ustanovu.

Elektronska usluga prijave dece u predškolske ustanove u toku marta meseca dostupna je u periodima konkursa u sledećih 37 gradova i opština, dok će ostale predškolske ustanove svoje usluge objaviti u zavisnosti od termina konkursa:

Obraćajući se učesnicima sastanka, predsedavajuća državna sekretarka u Ministarstvu zadužena za ovu oblast, Anamarija Viček istakla je važnost kontinuirane saradnje nacionalnih saveta i Ministarstva.

Teme koje su pokrenute tokom sastanka obuhvatile su nove informacije u vezi sa izradom i usvajanjem reformisanih programa nastave i učenja, kao i sa pripremom novog kataloga udžbenika na jezicima nacionalnih manjina. Značajna tema koje je otvorena tokom sastanka tiče se izrade nove Strategije razvoja obrazovanja 2027. Novina koju donosi nova Strategija ogleda se u uključivanju tema iz oblasti obrazovanja manjina, ljudskih prava u obrazovanju i inkluzivnog obrazovanja u glavne tokove planiranja. Učesnici su pozvani da elektronskim putem dostave svoje ideje koje će biti formulisane u novom strateškom dokumentu. Stručno usavršavanje nastavnika je oblast kojoj Ministarstvo pridaje poseban značaj. Učesnici radnog sastanka informisani su da je u toku obuka za unapređivanje jezičkih kompetencija nastavnika koji predaju na jednom od osam jezika nacionalnih manjina. Dogovor je da nacionalni saveti predlože nastavnike šest predmeta koji se  polažu na završnom ispitu za svaki od osam jezika nacionalne manjine, a koji će kao autori učestvovati u realizaciji ove obuke.

Učesnici radnog sastanka saglasili su se da su u oblasti obrazovanja na jeziku nacionalnih manjina učinjeni značajni pomaci tokom reforme obrazovanja, kao i da je nastavak rada u ovoj oblasti prioritet za sve.  

Obuka je koncipirana tako da učesnici u dva dvodnevna termina imaju priliku da razvijaju ključne standarde kompetencija direktora, a zatim nastavljaju učenje na daljinu koje traje devet dana. Na ovoj obuci direktori se pripremaju, pored ostalog,  za izradu portfolija i planiranje i sprovođenje istraživačkog rada, sa čim pristupaju ispitu za licencu direktora. Nosioci obuke su Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a voditelji obuka su  prosvetni savetnici, predstavnici Ministarstva, oba zavoda i direktori škola koji su stekli licencu, a predložilo ih je Društvo direktora škola Srbije.

Prema planu Ministarstva i Zavoda, do kraja 2020. godine svi direktori ustanova će biti pozvani da pohađaju ovu obuku od sistemskog značaja, čime se ostvaruje propisana norma iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Cilj ove zajedničke akcije jeste podsticanje čitanja, povezivanje školske biblioteke i škole sa lokalnom zajednicom, povezivanje sa ustanovama i udruženjima koja se bave afirmisanjem kulture i umetnosti, kao i promocija rada i saradnje školskih bibliotekara.

Društvo školskih bibliotekara Srbije je strukovno udruženje  osnovano 2006. godine u Beogradu radi podizanja kvaliteta školskog bibliotekarstva u osnovnim, srednjim i školama učenika sa posebnim potrebama, podsticanja stručnog unapređenja bibliotečke delatnosti i profesionalnog statusa školskih bibliotekara.