Tеk na osnovu prеthodno izdatе dozvolе za rad Agеncijе za privrеmеno zapošljavanjе od stanе Ministarstva za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, privrеdna društva i prеduzеtnici mogu i dužni su da APR-u podnеsu prijavu za upis navеdеnih dеlatnosti i poslovnog imеna „Agеncija za privrеmеno zapošljavanjе“.

Nеophodno jе da sva privrеdna društva i prеduzеtnici koji sada imaju rеgistrovanu dеlatnost 78.20 ili 78.30 do 1. marta 2020. godinе u Agеnciji za privrеdnе rеgistrе izvršе promеnu tе dеlatnosti ili da svojе poslovanjе uskladе sa Zakonom o agеncijskom zapošljavanju, jеr ćе u suprotnom snositi prеkršajnu odgovornost prеdviđеnu navеdеnom zakonu.

Prezentacija se održava 17. januara 2020. godine u EU info centru u Beogradu, (Kralja Milana 17), sa početkom u 11:00 časova.

Cilj prezentacije je upoznavanje sa ciljevima, prioritetima i strukturom programa Evropske unije „Evropa za građane i građanke”, kao i izmenama u rokovima predviđenim za podnošenje predloga projekata. Na skupu će takođe biti predstavljeno iskustvo nekoliko organizacija u pripremi i sprovođenju projekata u okviru ovog Programa.

Prijavljivanje za učešće vrši se isključivo elektronskim putem, slanjem prijave na e-mail adresu jelena.todorovic@civilnodrustvo.gov.rs, najkasnije do srede 15. januara 2019. godine u 14:00 časova, sa naznakom „Prijava za prezentaciju EFC”. Napominjemo da nismo u mogućnosti da refundiramo putne troškove.

Sve zainteresovane učesnike želimo da informišemo da su otvoreni pozivi za podnošenje predloga projekata i to za projekte u okviru Poglavlja 1 – Evropsko sećanje (rok za prijave 4. februar 2020. godine) i Poglavlja 2 – Demokratski angažman i građansko učešće – mera 2.1. Bratimljenje gradova (rok za prijave 4. februar 2020. godine), mera 2.2. Mreže gradova (rok za prijave 3. mart 2020. godine)i mere 2.3. Projekti organizacija civilnog društva (rok za prijave 1. septembar 2020. godine).

Za više informacija o programu „Evropa za građane i građanke“ posetite sajt Kancelarije ili se obratite putemtelefona (011) 31 30 968.

Primedbe, predlozi, sugestije i komentari na Predlog nacionalne strategije dostavljaju se na imejl adresu: vida.stepanovic@mpravde.gov.rs ili na adresu: Ministarstvo pravde, Beograd, ul. Nemanjina br. 22-26, najkasnije do 10. decembra 2019. godine.

Predlog strategije, obrazac za komentare i ostala dokumenta mogu se preuzeti OVDE .

Ministarstvo je u 2019. godini za zaštitu prirode dodelilo subvencije u ukupnom iznosu od oko 230 miliona dinara, navodi se u saopštenju ministarstva zaštite životne sredine.

Trivan je rekao da je dodela sredstava za zaštitu prirode istovremeno signal i podsticaj svima koji prepoznaju prirodne vrednosti i žele da se u zaštitu uključe u saradnji sa stručnim institucijama i drugim subjektima u sistemu zaštite prirode.

„Nećemo štedeti da najuspešnijim upravljačima pomognemo najviše što možemo, a onima koji su iza njih, da pomognemo da dostignu taj nivo u upravljanju zaštićenim dobrom. Zaštita prirode izuzetno je značajna jer podrazumeva očuvanje prirodnih resursa i zaustavljanje smanjenja biološke raznovrsnosti koja je osnov života na Planeti kakvog ga danas znamo, i čoveka u njegovoj humanosti.

On je najavio da će Ministarstvo u narednom periodu razmatrati organizaciju upravljanja i efikasnost mera zaštite u već proglašenim područjima.

U Srbiji je proširena teritorija pod zaštitom na blizu osam odsto njene teritorije, a do sada je proglašeno preko 460 zaštićenih područja, od čega su 83 zaštićena područja od nacionalnog značaja.

Ove i prethodne godine proglašeno je novih sedam zaštićenih područja, a do kraja godine očekuje se donošenje još sedam novih uredbi o zaštiti.

Kako se navodi na sajtu ministarstva, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći počinje da se primenjuje od 1. oktobra 2019. godine. Zakonom je propisano da besplatnu pravnu pomoć može da pruža samo pružalac koji je upisan u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške.

Pružaoci besplatne pravne pomoći propisani su članom 9. Zakona:

1.Advokati

-u svim postupcima

2.Službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave

– u skladu sa ovlašćenjima lica koje radi u službi besplatne pravne pomoći, prema procesnim zakonima

3.Udruženja:

-neposredno pružaju besplatnu pravnu pomoć u postupcima ostvarivanja prava na azil i zaštite od diskriminacije.

-udruženja mogu pružati besplatnu pravnu pomoć u okviru ciljeva zbog kojih su osnovana tako što će po svom izboru angažovati advokate da u ime tih organizacija pružaju besplatnu pravnu pomoć.

-ako se zakonima koji uređuju odgovarajući postupak ne zahteva da zastupnik mora biti advokat, besplatnu pravnu pomoć u udruženju pruža diplomirani pravnik.

Pružaoci besplatne pravne pomoći pružaju i besplatnu pravnu podršku, saglasno svojim ovlašćenjima propisanim zakonom.

Pružaoci besplatne pravne podrške propisani su članom 12. Zakona:

1.Javni beležnici,

2. Posrednici

3. Pravni fakulteti.

Pružaoci besplatne pravne podrške ne smeju da pružaju besplatnu pravnu pomoć.

Ministarstvo pravde poziva Advokatsku komoru Srbije, udruženja, pravne fakultete, posrednike u rešavanju sporova i javne beležnike da se upišu u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, odnosno da u skladu sa članom 17. Zakona, prijave dostavite na sledeće adrese: dkoturovic@mpravde.gov.rs i iva.kovacevic@mpravde.gov.rs.

Podsećamo, Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći uređuje se besplatna pravna pomoć za građane kao njene korisnike i načini njenog ostvarivanja i pružanja. Ovaj zakon primenjuje se na korisnike besplatne pravne pomoći koji pravo na besplatnu pravnu pomoć nisu ostvarili prema drugim zakonima.

Besplatna pravna pomoć je pravna pomoć koju korisnik ostvaruje bez naknade saglasno odredbama ovog zakona, ostvaruje se putem besplatne pravne pomoći u užem smislu, besplatne pravne podrške i besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima.

Izvor: sajt Ministarstva pravde (www.mpravde.gov.rs)

Ovaj istraživački boravak mora da se realizuje u periodu od 15. oktobra do 31. decembra, a stipendija pokriva troškove života i smeštaja u Francuskoj, kao i troškove osiguranja, dok troškovi prevoza na relacija Srbija – Francuska nisu pokriveni.

Ciljna grupa su istraživači svih nivoa koji rade u istraživačkom timu u Srbiji (asistenti, doktoranti, post doktoranti, istraživači, predavači, profesori, informatičari, inženjeri, lekari…).

- Oblasti istraživanja:

- Veštačka inteligencija (2)

- Obnovljive vrste energije (2)

- Evropska pitanja (2)

- Urbanizam i održiva arhitektura (2)

- Istorija i pomirenje (2)

Više informacija na http://www.institutfrancais.rs/kratki-istrazivacki-boravak-u-francuskoj/

Konferencija će biti održana u Klubu poslanika (Tolstojeva br.2) sa početkom u 10 časova.

Pored ministarke Kuburović, na konferenciji će govoriti i republički javni tužilac i predsednik Državnog veća tužilaca Zagorka Dolovac, šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Orici, kao i predstavnik Delegacije EU u Srbiji Leoneta Pajer.

Izrada Strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela, zajedno sa pratećim Akcionim planom, deo je šireg projekta Ministarstva pravde „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“, koji sprovodi sa Misijom OEBS-a u Srbiji, a finansiran je od strane Evropske unije.

Inače, nova Strategija razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine predstavlja nastavak prethodne strategije za petogodišnji period i kontinuitet daljeg unapređenja efikasnosti pravosuđa, istakla je ministaraka pravde Nela Kuburović na okruglom stolu u Beogradu, 24.06.2019., na kojima je prisutnima predstavljen radni tekst nova petogodišnje Strategije razvoja pravosuđa.

Ministara Kuburović je ukazala da je na Nacrtu strategije radila radna grupa u apsolutno istom sastavu kao i komisija koja je pratila sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa za period 2013-2018. godine. Ona je naglasila da je radni tekst postignut konsenzusom svih članova, i dodala da je čitav proces izrade nacrta pratio transparentan i inkluzivan postupak rada na izradi strategije.

Govoreći o najvažnijim oblastima nova strategije, ministarka Kuburović je ocenila da ona obuhvata ustavnu reformu, kao i izmenu čitavog seta zakona, koji moraju da budu usagašeni sa izmenama Ustava. Ona je ukazala da nova strategija stavljen akcenat na rasterećenje beogradskih sudova i  mere koje je potrebno preduzeti u narednom periodu u tom cilju.

Ona se osvrnula i na prethodne dve strategije reforme pravosuđa iz 2006. i 2013. godine. Ministarka pravde je ocenila iako je Strategija reforme pravosuđa za period 2006-2011. uspostavila nov normativan i institucionalni okvir (donet je set novih pravosudnih zakona, formirani su Visoki saavet sudstva i Državno veće tužilaca, kao i Pravosudna akademija. „Upravo ova strategija je donela najviše zamerki i najviše nepravilnosti zbog kojih na neki način posledice i danas osećamo – to je bio reizbor sudija 2009. godine, netransparentan, a kako je kasnije i Ustavni sud potvrdio – neustavan postupak, zatim mreža sudova koja je počela sa radom 1. januara 2010. godine, pokazala se kao neefikasna“, istakla je ministarka Kuburvić i dodala niz godina nisu postojali kriterijume za vrednovanje rada sudija i tužilaca, a gotovo tri godine sudovi nisu imali izabrane predsednike sudova.

„Ne treba zaboraviti ni kritike od međunarodnih institucija, kada je reč o reformi iz 2006. godine. Ustav iz 2006. razmatran je od strane Venecijanske komisije, koja je u svom mišljenju iz 2007. ukazala na niz nepravilnosti i kršenja evropskih standarda, kada je reč o postupku izbora sudija i rešavanja načela stalnosti sudijske funkcije“, navela ja ministarka. Kako je objasnila, upravo strategija koja je bila usvojena 2013. godine trebalo je da otkloni najveći deo posledica iz prethodnog perioda – povratak u sistem sudija i tužilaca koji su bili razrešeni 2009. godine, uspostavljanje nova mreža sudova od 2014. godine, koja je trebalo da otkloni problem nejednake opterećenosti sudova, kao i problem velikog broja nerešenih starih predmeta.

Ona je istakla da je zadovoljna ostvarenim rezultatima u poslednjih nekoliko godina u cilju jačanja nezavisnosti i stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija, i povećanju efikasnosti, kao i da su uvedene nove pravosudne profesije -  javni beležnici i izvršitelju itd.

„Dosta toga je urađeno i na razvoju e - Pravosuđa i unapređenju infrastrukture. Prethodni petogodišnji period je obeležilo najveće infrastrukturno ulaganje poslednjih nekoliko decenija – posle više decenija imamo izgrađene nove sudske zgrade - u Raški, Požarevcu, Pančevu, Užicu, zatim Prekršajni sud u Beogradu dobio je svoju zgradu nakon nekoliko godina, završava se rekonstrukcija Palate pravde u Beogradu, a započeta je izgradnja iz temelja nove Palate pravde u Kragujevcu“, istakla je minisarka Kuburović.

Ministarka pravde je ukazala da je izrada radnog teksta Strategije razvoja tekla paralelno sa revizijom Akcionog plana za Poglavlje 23. „Akcioni plan za Poglavlje 23 upravo treba da bude istovremeno i Akcioni plan za sprovođenje mera Strategije razvoja, kako bi se izbegla različiti načini izveštavanja i vršila efikasnije kontrola sprovođenja aktivnosti“, ocenila je Kuburović.

Ministarka je ukazala da je Nacrt revidiranog akcionog plana dostavljen Evvropskoj komisiji na mišljenje, i da će nakon dostavljanja primedbi od strane EK, Ministarstvo pravde ponovo otvoriti javnu raspravu i konsultativni proces sa državnim organima, ali i sa civilnim sektorom, kako bi se izradio konačni revidirani Akcioni plan i kako bi se i Strategija i revidirani Akcioni plan istovremeno usvojili. 

Direktor Misije američke agencije za međunarodni razvoj USAID u Srbiji Majk de la Rosa istakao je da USAID opsežno pomaže reforme u Srbiji već 18 godina, a naročito unapređenje zakonodavstva, obuku sudija, te da je svedok značajnog napretka, kao i mnogih izazova koji su bili na putu.

De la Rosa je istakao da je USAID uvek imao konsenzus sa svojim partnerima, glavnim zainteresovanim stranama, a to se ogleda u tome da ekonomski i društveni napredak ne može biti ostvaren bez odlučnog poštovanja vladavine prava i delotvorne zaštite prava svih, odnosno da i jedno i drugo nalaže funkcionalno pravosuđe i rešavanje predmeta na predvidljiv način i u razumnom roku.

Vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je da su aktivnosti i mere strateških dokumenata koje se godinama sprovode uvek sa ciljem postizanja nezavisnosti, kao i stručnog, odgovornog i efikasnog pravosudni sistem.

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac istakla je da je za dalji razvoj pravosuđa neophodan sveobuhvatni pristup, te da je Strategiju reforme pravosuđa za period 2013-2018 potrebno sada nastaviti i unaprediti.

„Nacrt strategije razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine predstavlja jedan kvalitetan plan i smatram da sadrži sveobuhvatnu razradu strateških ciljeva koji unapređuju pravosudni sistem naše zemlje. Nezavisno, samostalno, moderno i efikasno pravosuđe, koje je odgovorno i otvoreno predstavlja suštinu naših napora“, ukazala je Dolovac.

Radni tekst Strategije razvoja pravosuđa učesnicima okruglog stola predstavile su zamenik direktora Pravosudne akademije Majda Kršikapa i sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji i savetnik predsednika Vrhovnog kasacionog suda Snežana Andrejević.

Konsultativni proces o radnom tekstu Strategije razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine organizuje Ministarstvo pravde uz podršku USAID-ovog projekta „Vladavina prava“.