search

Subvencije za zaštitu prirodnih dobara

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan danas je potpisao ugovore sa 21 upravljačem zaštićenih područja u Srbiji, kojima se dodeljuju preostala sredstva za subvencionisanje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa u iznosu od preko 23 miliona dinara.

Ministarstvo je u 2019. godini za zaštitu prirode dodelilo subvencije u ukupnom iznosu od oko 230 miliona dinara, navodi se u saopštenju ministarstva zaštite životne sredine.

Trivan je rekao da je dodela sredstava za zaštitu prirode istovremeno signal i podsticaj svima koji prepoznaju prirodne vrednosti i žele da se u zaštitu uključe u saradnji sa stručnim institucijama i drugim subjektima u sistemu zaštite prirode.

„Nećemo štedeti da najuspešnijim upravljačima pomognemo najviše što možemo, a onima koji su iza njih, da pomognemo da dostignu taj nivo u upravljanju zaštićenim dobrom. Zaštita prirode izuzetno je značajna jer podrazumeva očuvanje prirodnih resursa i zaustavljanje smanjenja biološke raznovrsnosti koja je osnov života na Planeti kakvog ga danas znamo, i čoveka u njegovoj humanosti.

On je najavio da će Ministarstvo u narednom periodu razmatrati organizaciju upravljanja i efikasnost mera zaštite u već proglašenim područjima.

U Srbiji je proširena teritorija pod zaštitom na blizu osam odsto njene teritorije, a do sada je proglašeno preko 460 zaštićenih područja, od čega su 83 zaštićena područja od nacionalnog značaja.

Ove i prethodne godine proglašeno je novih sedam zaštićenih područja, a do kraja godine očekuje se donošenje još sedam novih uredbi o zaštiti.

Procitaj vise

Poziv ministarstva za upis u registar pružalaca besplatne pravne pomoći i podrške

Na sajtu Ministarstva pravde objavljen je poziv Advokatskoj komori Srbije, udruženjima, pravnim fakultetima, posrednicima u rešavanju sporova i javnim beležnicima da se upišu u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške.

Kako se navodi na sajtu ministarstva, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći počinje da se primenjuje od 1. oktobra 2019. godine. Zakonom je propisano da besplatnu pravnu pomoć može da pruža samo pružalac koji je upisan u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške.

Pružaoci besplatne pravne pomoći propisani su članom 9. Zakona:

1.Advokati

-u svim postupcima

2.Službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave

– u skladu sa ovlašćenjima lica koje radi u službi besplatne pravne pomoći, prema procesnim zakonima

3.Udruženja:

-neposredno pružaju besplatnu pravnu pomoć u postupcima ostvarivanja prava na azil i zaštite od diskriminacije.

-udruženja mogu pružati besplatnu pravnu pomoć u okviru ciljeva zbog kojih su osnovana tako što će po svom izboru angažovati advokate da u ime tih organizacija pružaju besplatnu pravnu pomoć.

-ako se zakonima koji uređuju odgovarajući postupak ne zahteva da zastupnik mora biti advokat, besplatnu pravnu pomoć u udruženju pruža diplomirani pravnik.

Pružaoci besplatne pravne pomoći pružaju i besplatnu pravnu podršku, saglasno svojim ovlašćenjima propisanim zakonom.

Pružaoci besplatne pravne podrške propisani su članom 12. Zakona:

1.Javni beležnici,

2. Posrednici

3. Pravni fakulteti.

Pružaoci besplatne pravne podrške ne smeju da pružaju besplatnu pravnu pomoć.

Ministarstvo pravde poziva Advokatsku komoru Srbije, udruženja, pravne fakultete, posrednike u rešavanju sporova i javne beležnike da se upišu u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, odnosno da u skladu sa članom 17. Zakona, prijave dostavite na sledeće adrese: dkoturovic@mpravde.gov.rs i iva.kovacevic@mpravde.gov.rs.

Podsećamo, Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći uređuje se besplatna pravna pomoć za građane kao njene korisnike i načini njenog ostvarivanja i pružanja. Ovaj zakon primenjuje se na korisnike besplatne pravne pomoći koji pravo na besplatnu pravnu pomoć nisu ostvarili prema drugim zakonima.

Besplatna pravna pomoć je pravna pomoć koju korisnik ostvaruje bez naknade saglasno odredbama ovog zakona, ostvaruje se putem besplatne pravne pomoći u užem smislu, besplatne pravne podrške i besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima.

Izvor: sajt Ministarstva pravde (www.mpravde.gov.rs)

Procitaj vise

Do 10. septembra otvoren konkurs za kratki istraživački boravak u Francuskoj

Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji dodeljuju 10 stipendija za kratak boravak (do 18 dana) srpskim istraživačima koji žele da ostvare istraživački projekat sa francuskim istraživačkim timom.

Ovaj istraživački boravak mora da se realizuje u periodu od 15. oktobra do 31. decembra, a stipendija pokriva troškove života i smeštaja u Francuskoj, kao i troškove osiguranja, dok troškovi prevoza na relacija Srbija – Francuska nisu pokriveni.

Ciljna grupa su istraživači svih nivoa koji rade u istraživačkom timu u Srbiji (asistenti, doktoranti, post doktoranti, istraživači, predavači, profesori, informatičari, inženjeri, lekari…).

- Oblasti istraživanja:

- Veštačka inteligencija (2)

- Obnovljive vrste energije (2)

- Evropska pitanja (2)

- Urbanizam i održiva arhitektura (2)

- Istorija i pomirenje (2)

 

Više informacija na http://www.institutfrancais.rs/kratki-istrazivacki-boravak-u-francuskoj/

Procitaj vise

Predstavljanje radnog teksta Akcionog plana za prve tri godine sprovođenja Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela

Ministarka pravde Nela Kuburović učestvovaće, 27. juna 2019. godine na konferenciji povodom predstavljanja radnog teksta Akcionog plana za prve tri godine sprovođenja Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela, čija je izrada takođe u toku.

Konferencija će biti održana u Klubu poslanika (Tolstojeva br.2) sa početkom u 10 časova.

Pored ministarke Kuburović, na konferenciji će govoriti i republički javni tužilac i predsednik Državnog veća tužilaca Zagorka Dolovac, šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Orici, kao i predstavnik Delegacije EU u Srbiji Leoneta Pajer.

Izrada Strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela, zajedno sa pratećim Akcionim planom, deo je šireg projekta Ministarstva pravde „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“, koji sprovodi sa Misijom OEBS-a u Srbiji, a finansiran je od strane Evropske unije.

Inače, nova Strategija razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine predstavlja nastavak prethodne strategije za petogodišnji period i kontinuitet daljeg unapređenja efikasnosti pravosuđa, istakla je ministaraka pravde Nela Kuburović na okruglom stolu u Beogradu, 24.06.2019., na kojima je prisutnima predstavljen radni tekst nova petogodišnje Strategije razvoja pravosuđa.

Ministara Kuburović je ukazala da je na Nacrtu strategije radila radna grupa u apsolutno istom sastavu kao i komisija koja je pratila sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa za period 2013-2018. godine. Ona je naglasila da je radni tekst postignut konsenzusom svih članova, i dodala da je čitav proces izrade nacrta pratio transparentan i inkluzivan postupak rada na izradi strategije.

Govoreći o najvažnijim oblastima nova strategije, ministarka Kuburović je ocenila da ona obuhvata ustavnu reformu, kao i izmenu čitavog seta zakona, koji moraju da budu usagašeni sa izmenama Ustava. Ona je ukazala da nova strategija stavljen akcenat na rasterećenje beogradskih sudova i  mere koje je potrebno preduzeti u narednom periodu u tom cilju.

Ona se osvrnula i na prethodne dve strategije reforme pravosuđa iz 2006. i 2013. godine. Ministarka pravde je ocenila iako je Strategija reforme pravosuđa za period 2006-2011. uspostavila nov normativan i institucionalni okvir (donet je set novih pravosudnih zakona, formirani su Visoki saavet sudstva i Državno veće tužilaca, kao i Pravosudna akademija. „Upravo ova strategija je donela najviše zamerki i najviše nepravilnosti zbog kojih na neki način posledice i danas osećamo – to je bio reizbor sudija 2009. godine, netransparentan, a kako je kasnije i Ustavni sud potvrdio – neustavan postupak, zatim mreža sudova koja je počela sa radom 1. januara 2010. godine, pokazala se kao neefikasna“, istakla je ministarka Kuburvić i dodala niz godina nisu postojali kriterijume za vrednovanje rada sudija i tužilaca, a gotovo tri godine sudovi nisu imali izabrane predsednike sudova.

„Ne treba zaboraviti ni kritike od međunarodnih institucija, kada je reč o reformi iz 2006. godine. Ustav iz 2006. razmatran je od strane Venecijanske komisije, koja je u svom mišljenju iz 2007. ukazala na niz nepravilnosti i kršenja evropskih standarda, kada je reč o postupku izbora sudija i rešavanja načela stalnosti sudijske funkcije“, navela ja ministarka. Kako je objasnila, upravo strategija koja je bila usvojena 2013. godine trebalo je da otkloni najveći deo posledica iz prethodnog perioda – povratak u sistem sudija i tužilaca koji su bili razrešeni 2009. godine, uspostavljanje nova mreža sudova od 2014. godine, koja je trebalo da otkloni problem nejednake opterećenosti sudova, kao i problem velikog broja nerešenih starih predmeta.

Ona je istakla da je zadovoljna ostvarenim rezultatima u poslednjih nekoliko godina u cilju jačanja nezavisnosti i stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija, i povećanju efikasnosti, kao i da su uvedene nove pravosudne profesije -  javni beležnici i izvršitelju itd.

„Dosta toga je urađeno i na razvoju e - Pravosuđa i unapređenju infrastrukture. Prethodni petogodišnji period je obeležilo najveće infrastrukturno ulaganje poslednjih nekoliko decenija – posle više decenija imamo izgrađene nove sudske zgrade - u Raški, Požarevcu, Pančevu, Užicu, zatim Prekršajni sud u Beogradu dobio je svoju zgradu nakon nekoliko godina, završava se rekonstrukcija Palate pravde u Beogradu, a započeta je izgradnja iz temelja nove Palate pravde u Kragujevcu“, istakla je minisarka Kuburović.

Ministarka pravde je ukazala da je izrada radnog teksta Strategije razvoja tekla paralelno sa revizijom Akcionog plana za Poglavlje 23. „Akcioni plan za Poglavlje 23 upravo treba da bude istovremeno i Akcioni plan za sprovođenje mera Strategije razvoja, kako bi se izbegla različiti načini izveštavanja i vršila efikasnije kontrola sprovođenja aktivnosti“, ocenila je Kuburović.

Ministarka je ukazala da je Nacrt revidiranog akcionog plana dostavljen Evvropskoj komisiji na mišljenje, i da će nakon dostavljanja primedbi od strane EK, Ministarstvo pravde ponovo otvoriti javnu raspravu i konsultativni proces sa državnim organima, ali i sa civilnim sektorom, kako bi se izradio konačni revidirani Akcioni plan i kako bi se i Strategija i revidirani Akcioni plan istovremeno usvojili. 

Direktor Misije američke agencije za međunarodni razvoj USAID u Srbiji Majk de la Rosa istakao je da USAID opsežno pomaže reforme u Srbiji već 18 godina, a naročito unapređenje zakonodavstva, obuku sudija, te da je svedok značajnog napretka, kao i mnogih izazova koji su bili na putu.

De la Rosa je istakao da je USAID uvek imao konsenzus sa svojim partnerima, glavnim zainteresovanim stranama, a to se ogleda u tome da ekonomski i društveni napredak ne može biti ostvaren bez odlučnog poštovanja vladavine prava i delotvorne zaštite prava svih, odnosno da i jedno i drugo nalaže funkcionalno pravosuđe i rešavanje predmeta na predvidljiv način i u razumnom roku.

Vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević rekao je da su aktivnosti i mere strateških dokumenata koje se godinama sprovode uvek sa ciljem postizanja nezavisnosti, kao i stručnog, odgovornog i efikasnog pravosudni sistem.

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac istakla je da je za dalji razvoj pravosuđa neophodan sveobuhvatni pristup, te da je Strategiju reforme pravosuđa za period 2013-2018 potrebno sada nastaviti i unaprediti.

„Nacrt strategije razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine predstavlja jedan kvalitetan plan i smatram da sadrži sveobuhvatnu razradu strateških ciljeva koji unapređuju pravosudni sistem naše zemlje. Nezavisno, samostalno, moderno i efikasno pravosuđe, koje je odgovorno i otvoreno predstavlja suštinu naših napora“, ukazala je Dolovac.

Radni tekst Strategije razvoja pravosuđa učesnicima okruglog stola predstavile su zamenik direktora Pravosudne akademije Majda Kršikapa i sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji i savetnik predsednika Vrhovnog kasacionog suda Snežana Andrejević.

Konsultativni proces o radnom tekstu Strategije razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine organizuje Ministarstvo pravde uz podršku USAID-ovog projekta „Vladavina prava“.

Procitaj vise

Održano javno slušanje o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima

Javno slušanje o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima održano je u ponedeljak 17. juna u Domu Narodne skupštine, u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.

U svom uvodnom izlaganju, predsednik Odbora prof. dr Muamer Zukorlić istakao je da javno slušanje pruža mogućnost da narodni poslanici i predstavnici relevantnih institucija svojim sugestijama i predlozima unaprede tekst postojećeg Predloga zakona. Istakao je da se sam zakon i oblast nauke u Srbiji, visoko rangira na svetskoj rang listi, o čemu svedoči i podatak da se Srbija nalazi između 32. i 41. mesta, što je u poređenju sa skoro svim drugim rangiranjima ostalih oblasti, značajan uspeh. Zukorlić je naveo da je jedan od aspekata donošenja ovog zakona, način finansiranja naučnoistraživačke delatnosti, kroz ideju institucionalnog finansiranja kako bi se budžetski obezbedili stalni prihodi, odnosno sigurnost u finansiranju rada instituta.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Vladimir Popović je u uvodnom izlaganju govorio o sprovedenim reformama u oblasti nauke i tehnološkog razvoja. Podsetio je na podatak da je krajem prošle godine, u skupštini Srbije usvojen Zakon o fondu za nauku Republike Srbije (koji je već pripremio prvi poziv za izuzetne projekte mladih istraživača), da je Srbija postala 23. punopravna članica CERN-a, ustanovljeno je šest instituta od nacionalnog značaja, povećano je ulaganje kroz Fond za inovacionu delatnost, povećan je kapacitet naučno-tehnološkog parka. Naveo je da je Vlada Republike Srbije u periodu od 2015. do 2019. godine povećala budžetska sredstva na glavi nauka za 35,8 odsto u dinarskoj vrednosti. On je dodao da su u protekle dve godine u Srbiji nastavljena ulaganja u infrastrukturu u oblasti nauke i naveo primer izgradnje naučno-tehnoloških parkova u Novom Sadu i Nišu, kao i brojne druge.

Državni sekretar je obrazložio Predlog zakona o nauci i istraživanjima, istakavši da je reč o krovnom zakonu u oblasti nauke, koji u paketu sa Zakonom o fondu za nauku uređuje politiku za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja, stabilno finansiranje i efikasno korišćenje sredstava, kroz kombinaciju projektnog i institucionalnog finansiranja.

Jedan od osnovnih razloga za donošenje novog zakona je primena modela finansiranja naučnoistraživačke delatnosti. U cilju donošenja najkvalitetnijeg zakona, održano je niz javnih rasprava na četiri lokacije, sednice nacionalnog saveta, sednice radnih grupa, kao i više sastanaka sa istraživačima.

Ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su unapređenje kvaliteta naučnoistraživačkog rada, primena rezultata istraživanja, efikasniji i delotvorniji rad tela, poboljšanje efikasnosti alokacije i upotrebe svih naučnoistraživačkih i razvojnih resursa. Ključni cilj koji se želi postići donošenjem zakona je stvaranje naučnoistraživačkog sektora koji svojom izvrsnošću može biti ravnopravan partner u okviru Evropskog istraživačkog prostora.

Nakon iscrpnog obrazlaganja državnog sekretara, narodni poslanici, akademici, rektori, dekani, direktori instituta, istraživači i predstavnici relevantnih institucija vodili su konstruktivnu diskusiju i izneli svoje predloge i sugestije u cilju donošenja najkvalitetnijeg oblika predmetnog zakona. Javnom slušanju je izazvalo veliko interesovanje, kako u naučnoj zajednici, tako i među poslanicima. Javno slušanje je samo potvrdilo veliku podršku naučne zajednice novom Zakonu o nauci i istraživanjima, dalo još jednu potvrdu predloženim rešenjima, kao i jasnu opredeljenost da se Zakon što pre usvoji u Narodnoj skupštini.

Procitaj vise

Sindikat pravosuđa srbije započeo svakodnevni jednosatni štrajk

Beogradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije doneo je odluku da nastavi protest, započet 15. januara, zbog obespravljenosti nameštenika i zaposlenih na određeno vreme. Jednosatni zastoji počeće u utorak 28. maja, a odluku o daljoj strategiji doneće Republički odbor Sindikata.

Procitaj vise

Do 15. jula dostavljanje komentara na radni tekst nacionalne strategije razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine

Ministarstvo pravde objavilo je radni tekst Nacionalne strategije razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine, što predstavlja korak koji je potrebno ispuniti u daljem procesu evropskih integracija i ispunjavanja prelaznih merila definisanih u poglavlju 23.

Ključni prioriteti donošenja nove strategije su: dalje jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva kroz unapređeni normativni i institucionalni okvir; dalje jačanje integriteta nosilaca pravosudnih funkcija kroz poštovanje etičkih principa, kao i unapređenje odgovornosti pravosudnog sistema kroz jačanje mehanizma odgovornosti sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Prioritet je i dalje podizanje kvaliteta pravosudnog sistema jačanjem stručnosti i osposobljenosti nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih u pravosuđu.Nova strategija neophodna je i radi daljeg podizanja nivoa efikasnosti pravosudnog sistema kroz analizu i prilagođavanje pravosudne mreže, smanjenje ukupnog broja nerešenih predmeta i sprečavanje nastanka dodatnih starih predmeta, kao i zbog razvijanja IT sistema u pravosuđu sa ciljem postizanja modernog e-pravosuđa.

U cilju doprinošenja izradi nacrta Strategije razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine, Ministarstvo poziva stručnu javnost da u okviru konsultativnog procesa dostavi svoje komentare na radni tekst Strategije, na adresu Ministarstva pravde, Nemanjina 22-26, ili putem elektronske pošte na adresu: vida.stepanovic@mpravde.gov.rs, najkasnije do 15. jula 2019. godine. Nakon razmatranja dostavljenih komentara, biće izrađen finalni nacrt Strategije i započet formalni proces javne rasprave.

Procitaj vise

Javni konkurs za dodelu sredstava za programe u oblasti razvoja informacionog društva u Republici Srbiji u 2019. godini

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija upućuje javni poziv zainteresovanim udruženjima, zadužbinama i fondacijama, koji imaju status nevladinih organizacija, da podnesu predloge programa za sufinansiranje iz sredstava opredelјenih iz budžeta Republike Srbije za 2019. godinu.

Program treba da doprinese postizanju opštih cilјeva u oblasti razvoja informacionog društva na teritoriji Republike Srbije.

Predmet konkursa je dodela sredstava za programe u oblasti razvoja informacionog društva, odnosno u okviru sledeće teme: 1.1 Međunarodna takmičenja u oblastima računarstva, informatike, matematike i fizike.

Maksimalni iznos koji može biti odobren po predlogu programa je 1.000.000,00 dinara.

Javnim konkursom je predviđeno da se predlog programa dostavlјa na propisanim obrascima, na srpskom jeziku, napisan obavezno na personalnom računaru. Predlozi projekta pisani rukom ili pisaćom mašinom, kao i oni van propisanog obrasca, neće se uzeti u razmatranje.

Rok za podnošenje programa je 8.04.2019.godine. Blagovremenim će se smatrati isklјučivo predlozi programa koji su podneti u navedenom roku.

Ostatak vesti i dokumentaciju potrebnu za učešće na konkursu, možete naći na sajtu Ministarstva MTT

Procitaj vise

Katalog proizvoda

Rokovnik

Besplatni Poslovni Nedeljnik!

  • Kalkulator kamata
  • Kursna lista

Seminari Srbije

Sturčni partner eBudžeta u oblasti edukacije