search

Usvojena tri važna zakonska akta iz oblasti kulture

Na predlog i inicijativu Ministarstva kulture i informisanja, Skupština Srbije usvojila je na današnjoj sednici tri zakonska akta iz oblasti kulture: Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, Izmene i dopune Zakona o kulturi i Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Reriha Ruskoj Federaciji.

Donošenje novih zakonskih rešenja i optimizacija već postojećih daće značajan doprinos daljim aktivnostima na očuvanju kulturne baštine, uređivanju i adekvatnijem normiranju oblasti savremenog stvaralaštva i daljem razvoju međunarodne saradnje u oblasti kulture.

Republika Srbija jedna je od retkih zemalja u svetu koja nije imala zakon kojim su sveobuhvatno uređene zaštita arhivske građe i organizacija i funkcionisanje arhivske delatnosti, kao izuzetno važnog segmenta kulturnog nasleđa. Novim Zakonom o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti uređuje se sistem zaštite arhivske građe i dokumentarnog materijala, uslovi i način korišćenja arhivske građe, kao i organizacija, nadležnost i delatnost arhiva u Republici Srbiji.

Jedan od prioritetnih ciljeva koji se postiže donošenjem ovog zakona jeste stvaranje zakonskog okvira koji će obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje arhivske građe, bez obzira na oblik u kojem nastaje. Uređivanje ove materije zakonom uticaće i na razvoj svesti o važnosti očuvanja arhivske građe za buduće generacije, odnosno svesti da se najvažniji dokumenti moraju zaštititi od uništenja. Arhivski dokument predstavlja svojevrsno materijalno svedočanstvo o postojanju, organizaciji i funkcionisanju države i društva, iz čega proizilazi i značaj koji ta vrsta dokumenata ima za nauku i kulturu.

Ovim zakonom omogućiće se i utvrđivanje Arhivskog fonda Republike Srbije kao dela nacionalnog i svetskog kulturnog nasleđa, te njegova dopuna dokumentima koji predstavljaju deo kulturnog nasleđa Republike Srbije a nalaze se van njene teritorije, kao i dokumentima i kopijama dokumenata stranih izvora koji se odnose na istoriju Srbije i srpskog naroda.

Novim zakonom otvara se prostor za poboljšanje uslova za rad arhiva, jasno definisanje obaveza osnivača arhiva, regulisanje matične funkcije arhiva, uređivanje stručnih zvanja u arhivskoj struci i pooštravanje kaznene politike u cilju bolje zaštite i očuvanja arhivske građe. 

Usvojenim izmenama i dopunama Zakona o kulturi biće moguće precizno utvrditi koje sve delatnosti predstavljaju predmet regulisanja ovog zakona, kao i posebno naglasiti koje od njih imaju karakter umetničkih. Između ostalog, umetničkim disciplinama dodaje se delatnost umetničke fotografije. Novim zakonskim rešenjima uspostavlja se pravni osnov za jasno utvrđivanje kriterijuma na osnovu kojih će se procenjivati značaj kulturnih manifestacija i festivala na centralnom i na lokalnom nivou. Pored toga, sistemski se uređuje oblast digitalizacije kulturnog nasleđa i reguliše oblast umetničke igre.

Izmenama i dopunama uvode se nova ograničenja koja će dovesti do prestanka zloupotrebe korišćenja stanja vršilac dužnosti direktora i shodno tome izbegavanja javnih konkursa za njihov izbor. Takođe, preciziraju se uslovi za izbor direktora ustanova kulture i tako prevazilaze problemi koji su se pokazali u dosadašnjoj praksi. U zakon se uvodi i inspekcijski nadzor, kao važna mera Ministarstva kulture i informisanja  za obezbeđivanje pune primene ovog zakona u celoj državi.

Sprovođenjem Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Reriha Ruskoj Federaciji, najstariji srpski ćirilični rukopis, koji se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, biće kompletiran sa nedostajućim listom br. 166. Sporazum predstavlja jedan od ključnih događaja u kulturnom životu Srbije i dokaz staranja Vlade Republike Srbije i Ministarstva kulture i informisanja o najvažnijim elementima kulturnog nasleđa, kao i simboličku potvrdu prijateljskih odnosa naše dve zemlje. Miroslavljevo jevanđelje nije samo jedinstveni, raritetni primerak stvaralaštva svoga vremena i svedočanstvo o posebnim istorijskim događajima i ličnostima, već nulta tačka srpske kulturne istorije i živa dragocenost koja duboko prožima sveukupan nacionalni identitet i zajedničko istorijsko sećanje.

 

Procitaj vise

Predstavljena „Vremenska linija kulture Republike Srbije i Srba van matice“

U pres-sali Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, koje je i pokretač projekta, održano je javno predstavljanje „Vremenske linije kulture Republike Srbije i Srba van matice“, koju je realizovao Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, sa ciljem da na internetu predstavi najvažnije ličnosti, događaje i objekte kulture Srbije i srpskog naroda.

Tom prilikom prisutnima su se obratili dr Dejan Masliković, pomoćnik ministra kulture i informisanja za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva i dr Vuk Vukićević, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

„Ideja je nastala u Ministarstvu kulture i informisanja u Sektoru za digitalizaciju u vreme kada smo planirali izradu „Pretraživača kulturnog nasleđa“.  Zajedno sa kabinetom premijerke Ane Brnabić razmatrali smo tada da li može da se napravi neka vrsta „hakatona“ gde bi se mladi programeri, studenti, i start-ap kompanije bavile izradom „Vremenske linije“. Odlučeno je ipak da to bude u jednoj ustanovi kulture koja se dugo bavi istraživanjem i radom i poseduje infrastrukturu za razvoj projekta, s obzirom da se na „Vremenskoj liniji“ nalaze činjenice, verifikovani podaci i informacije“, rekao je pored ostalog Masliković.

Prema rečima dr Vuka Vukićevića, „Vremenska linija“ kulture Republike Srbije i Srba van matice“ jeste projekat koji ima za cilj da na internetu na jednom mestu predstavi najznačajnije ličnosti, događaje i objekte naše kulture.

„U poslednjih godinu dana tim Zavoda je radio na tome. „Vremenska linija“ obuhvata period od preistorije do današnjih dana i tako predstavlja kontinuitet, domete i širinu kulture Republike Srbije i Srba koji žive van naše države. Želja nam je bila da odrednice mogu da se pretražuju prema zahtevima korisnika, tako da će internet sajt omogućiti tagovanje. Ostavili smo mogućnost da budu definisani različiti tagovi“, istakao je Vukićević i dodao: „U ovom trenutku smo posebno odredili tag za žene koje su bile aktuelne na polju kulture. Prilikom tagovanja dobija se i pregled željenog sadržaja“.

„Vremenska linija“ domaćim i stranim korisnicima predstavlja kulturno nasleđe i stvaralaštvo, kao i kulturno nasleđe i stvaralaštvo srpskog naroda van matice. Time želi da se ukaže na kontinuitet, širinu i domete srpske kulture i kulture Republike Srbije, kao i da se podstakne njihovo dalje proučavanje i dijalog o njima.

Projekat trenutno sadrži više od 1600 pojedinačnih odrednica, ilustrovanih odgovarajućim fotografijama i audiovizuelnim materijalima i povezanih kako međusobno tako i sa spoljašnjim izvorima. Odrednice su predstavljene na srpskom jeziku, na ćiriličkom i latiničnom pismu, a veći deo sadržaja je preveden i na engleski jezik. Planira se da sve odrednice budu dostupne na engleskom, a zatim i na drugim svetskim jezicima.

Sadržaj „Vremenske linije“ može biti pretraživan prema kategorijama, određenim prema oblastima kulturne i umetničke delatnosti (arhitektura, audio-vizuelne umetnosti, vizuelne umetnosti, izvođačke umetnosti, književnost, kulturno nasleđe, manifestacije, mediji, muzika, nauka, ustanove). Pretraživanje je moguće vršiti i prema tagovima, koji omogućavaju pretragu prema posebnim interesovanjima korisnika.

Sadržaj se razvija u skladu sa principima obuhvatnosti, reprezentativnosti i dostupnosti širokom krugu korisnika. Projekat je u ovom trenutku u početnoj fazi i otvoren je za kontinuirano unapređivanje. U skladu sa tim, „Vremenska linija“ sadrži opciju za predlaganje novih odrednica ili dopunu postojećih, čime se omogućava da svi zainteresovani ponude svoje predloge i sugestije, koje bi doprinele tome da „Vremenska linija“ u što većoj meri odgovori na zadatak predstavljanja i promišljanja celine kulture naše zemlje i naroda.

„Ovaj projekat će približiti kulturu svim građanima Republike Srbije, a posebno deci i mlađim generacijama, kao i turistima koji posećuju našu zemlju“, naglasio je Vukićević.

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je učestvovao i  u razvijanju interaktivne mape kulture Srbije, kao segmenta Pretraživača kulturnog nasleđa i tom prilikom je sarađivao sa Ministarstvom kulture i informisanja i Republičkim geodetskim zavodom.

Procitaj vise

Književni konkurs ,,Novica Tadić,,

Na inicijativu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka raspisuje javni poziv za Književni konkurs „NOVICA TADIĆ“ za mlade pesnike.

Konkurs se raspisuje u znak sećanja na pesnika Novicu Tadića, čiji je opus obeležio srpsku poeziju na razmeđu 20. i 21. veka i čiji autorski status prevladava sve poetičke i druge podele na aktuelnoj književnoj sceni, a u cilju podsticanja stvaralaštva mladih pesnika na srpskom jeziku. Konkurs je prvi put raspisan 2018. godine.

Pravo učešća na konkursu imaju svi pesnici koji u trenutku raspisivanja konkursa nisu navršili više od 35 godina života i koji pišu na srpskom jeziku, bez obzira u kojoj državi žive.

Neobjavljene rukopise pesničkih zbirki, obima do pet autorskih tabaka, autori treba da dostave u jednom štampanom primerku, na adresu: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Rige od Fere 4, 11 000 Beograd (sa naznakom: za konkurs „Novica Tadić“), kao i u elektronskom obliku, u PDF formatu, na elektronsku adresu: vladimir.kolaric@zaprokul.org.rs (uz napomenu u predmetu pisma: Za konkurs „Novica Tadić“).

Radovi treba da budu potpisani punim imenom i prezimenom autora. Na prvoj stranici štampanog rukopisa i rukopisa u PDF formatu, pored naslova i imena autora, treba da bude navedena njegova poštanska adresa, elektronska adresa i kontakt telefon. Uz elektronski primerak rukopisa autor treba da dostavi i skeniranu kopiju lične karte. Autor na konkurs može poslati samo jedan rukopis.

Ranije objavljivani i nagrađivani radovi, kao ni izbori iz prethodno objavljivanih zbirki pesama neće biti uzimani u obzir.

Petočlana komisija će pregledati sve prispele radove i izabrati najviše tri rukopisa, a rezultati konkursa će biti objavljeni najkasnije do Svetskog dana poezije, 21. marta 2020. godine.

Dobitnici će biti nagrađeni plaketom sa likom Novice Tadića i objavljivanjem nagrađenih rukopisa u okviru edicije „Prisustva“, nazvanoj po prvoj pesničkoj zbirci Novice Tadića, pokrenutoj u okviru izdavačke delatnosti Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Rok za slanje rukopisa je 12. februar 2020. godine.

Sve dodatne informacije o konkursu moguće je dobiti putem elektronske adrese vladimir.kolaric@zaprokul.org.rs ili na telefon 011 2637 565.

Procitaj vise

Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva u 2020. godini

Ministarstvo kulture i informisanja na osnovu člana 76. Zakona o kulturi („Službeni glasnik RS“, broj 72/09,13/16  i 30/16-ispr.) i Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 105/16 i 112/17), a u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu („Službeni glasnik RS“, broj: 84/19) raspisuje konkurs:

Finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva u Republici Srbiji u 2020. godini.

Konkurs je otvoren od  6. januara do 5. februara 2020. godine.

Celokupan tekst konkursa pročitajte OVDE.

Procitaj vise

Vlada usvojila predlog izmena Zakona o kulturi

Vlada Srbije utvrdila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi radi daljeg regulisanja ove oblasti i utvrđivanja okvira za sprovođenje sveukupne kulturne politike naše zemlje.

Vlada saopštava da će predložena zakonska rešenja obezbediti podršku kulturnim aktivnostima koje podstiču razvoj kulturnih potreba, promociju aktivnosti, animaciju i medijaciju u ustanovama kulture, interpretaciju kulturnog nasleđa i razvoj sadržaja i programa za decu i mlade.

Takođe, definisaće i kriterijume na osnovu kojih će se procenjivati značaj manifestacija koje ulaze u domen prepoznatljivog brenda na lokalnom i centralnom nivou i na taj način podsticati dalji razvoj kulturnog turizma, kao jedan od preduslova za integrisanje kulturnog razvoja u socio-ekonomski i politički dugoročni razvoj našeg društva.

Predložena rešenja omogućiće, kako se navodi u saopštenju, ujednačen i efikasan način korišćenja novih informacionih tehnologija u oblasti kulture upotrebom jedinstvenih softverskih rešenja u postupku digitalne restauracije i zaštite dokumentacije fondova, zbirki, pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara.

Članovi Vlade usvojili su tekst posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i tekst kolektivnog ugovora za zaposlene u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kako bi se obezbedio kontinuitet u ostvarivanju prava zaposlenih u važenju od tri godine.

"Dokument je rezultat rada Ministarstva zdravlja sa sindikatima koji su reprezentativni u delatnosti zdravstva, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvom finansija, Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i Komorom zdravstvenih ustanova", navodi se u saopštenju

Procitaj vise

Produžetak Javne rasprave

Javne rasprave o Nacrtu zakona o kulturnom nasleđu i Nacrtu zakona o delatnosti zaštite nepokretnih kulturnih dobara će se zbog velikog interesovanja stručne javnosti, strukovnih udruženja i stručnjaka produžiti za dve nedelje, odnosno do 23. januara 2020. godine, do kada će svi zainteresovani moći da dostavljaju svoje primedbe, predloge i sugestije.

Podsećamo da svi zainteresovani svoje primedbe, predloge i sugestije mogu dostaviti na utvrđenim obrascima za komentare (koji se mogu preuzeti na sajtu) na e-mail: zakonnasledje@kultura.gov.rs ili poštom Ministarstvu kulture i informisanja, 11000 Beograd, ulica Vlajkovićeva broj 3.

 

Izvor: Sajt Ministarstva kulture i informisanja

Procitaj vise

Održana konferencija „Smernice za uspostavljanje efikasnog digitalnog nastupa i predstavljanja ustanova kulture u R.Srbiji“

U utorak, 24. decembra 2019. godine u Pres sali Ministarstva kulture i informisanja održana je konferencija „Smernice za uspostavljanje efikasnog digitalnog nastupa i predstavljanja ustanova kulture u R.Srbiji“. U ime Ministarstva kulture i informisanja skup je otovorio i prisutne pozdravio Dejan Masliković, pomoćnik ministra za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, naglasivši značaj digitalnih tehnologija za predstavljanje ustanova kulture danas kada sve više ponuda najrazličitijeg kvaliteta konkuriše sadržajima iz ustanova kutlure za pažnju publike.

Na skupu su govorili Žanka Šolajić iz Kancelarije za IT i eUpravu koja je u izlaganju objasnila prisutnima sistem funkcionisanja domena kultura.gov.rs i odgovarajućih mejl adresa, Predrag Milićević ispred Registra nacionalnog internet domena Srbije koji je osvetlio ulogu i značaj nacionalnog internet domena za predstavljanje ustanva kulture, Adam Sofronijević iz Univerzitetske bibliotke koji je analizirao mogućnosti i izazove koji očekuju ustanove kulture u predstavljanju sadržaja korisnicima, Mirko S. Marković iz Internet kluba koji je predstavio rezutlate istraživanja ove nevladine organizacije u oblasti digitalne komunikacije u kulturi i Mladen Maksić iz kompanije Plej medija koji je pojasnio ulogu sajta i značaj rangiranja sajtova koje vrši pretraživač Gugl.

Konferenciji je prisustvovalo više od 50 predstavnika institucija kulture iz cele Srbije. Veliki broj pitanja koja su prisutni imali za govornike ukazao je na aktuelnost pokrenutih tema i njihov značaj za institucije kulture u Srbiji. Posebno interesovanje predstavnici institucija pokazali su za mogućnosti podrške prezentovanja sadržaja na domenu kultura.gov.rs i vremenski okvir u kome će ovo biti omogućeno za sve ustanove kulture, kao i za metode prevazilaženja problema nedostatka obučenih IT kadrova u ustanovama kulture. Kroz pitanja je ukazano na probleme koje ustanove kulture imaju u obezbeđivanju obučenih IT kadrova, a kao moguća rešenja navedeni su obuka i celoživotno učenje zaposlenih koji imaju interesovanje za ovu oblast i angažovanje spoljnih saradnika i kompanija. Predstavnici institucija izneli su više primera dobre prakse u digitalnom nastupu i predstavljanju sadržaja kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva na internetu i pozvali predstavnike Ministarstva da nastave podršku institucijama organizacijom ovakvih skupova i obuka kojima se unapređuju kapaciteti ustanova i zaposlenih u kulturi. Skup je završen uz zajednički zaključak da su tehološke mogućnosti za predstavljanje kulture u digitalnom svetu danas velike, a da je na nama da pronađemo način da se to i izvede.

Procitaj vise

Održana javna rasprava o Nacrtu zakona o kulturnom nasledju i Nacrtu zakona o delatnosti zaštite nepokretnih kulturnih dobara

Javna rasprava u formi okruglog stola, o Nacrtu zakona o kulturnom nasledju i Nacrtu zakona o delatnosti zaštite nepokretnih kulturnih dobara održana je danas u Beogradu u Narodnom muzeju.

U ime Ministarstva kulture i informisanja javnoj raspravi u Beogradu prisustvovali su: Milan Jakšić, predsednik Radne grupe za izradu Nacrta zakona o kulturnom nasleđu, LJiljana Berić, predsednik Radne grupe za izradu Nacrta zakona o delatnosti

Procitaj vise

Katalog proizvoda

Rokovnik

Besplatni Poslovni Nedeljnik!

  • Kalkulator kamata
  • Kursna lista

Seminari Srbije

Sturčni partner eBudžeta u oblasti edukacije