search

Čestitka povodom 3. maja - Svetskog dana slobode medija

eBudžet i Seminari Srbije svim novinarima i medijskim radnicima čestita Svetski dan slobode medija, koji se obeležava 3. maja.

Procitaj vise

Konkurs za otkup publikacija za biblioteke za 2020. godinu

Na osnovu člana 76. Zakona o kulturi („Službeni glasnik RS“, broj 72/09, 13/16,  30/16-ispr. i 6/20) i Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave  („Službeni glasnik RS“, broj: 105/16 i 112/17) a u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu („Službeni glasnik RS“, br. 84/19) MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA raspisuje KONKURS za otkup publikacija za biblioteke za 2020. godinu.

Kompletan tekst konkursa sa uslovima pročitajte OVDE.

Procitaj vise

Usvojena Strategija razvoja kulture Republike Srbije od 2020. do 2029. godine sa Akcionim planom

Na današnjoj sednici Vlade Republike Srbije usvojena je Strategija razvoja kulture Republike Srbije od 2020. do 2029. godine sa Akcionim planom, čiji je nacrt predložilo Ministarstvo kulture i informisanja i koja predstavlja nezamenljiv osnov za razvoj kulture i veliki iskorak u normiranju oblasti kulture u Srbiji.

Usvajanje ovog dokumenta od izuzetnog je značaja za kulturu Srbije, imajući u vidu da naša zemlja nikada u istoriji nije imala strateški dokument koji uređuje ciljeve i prioritete razvoja u oblasti kulture. 

Strategijom se planski i sistematski reguliše javni interes u oblasti kulture i određuju strateški prioriteti razvoja kulture u navedenom desetogodišnjem periodu. Dokument sadrži opredeljenja Republike Srbije i definiše opšti državni i nacionalni interes u kulturi.

Strategijom se definiše srpsko kulturno jezgro i srpski kulturni prostor koji ne podrazumeva samo teritoriju države Srbije, već i prostor na kome je srpski narod tokom istorije ostavio tragove materijalne i nematerijalne kulturne baštine i samim tim se srpski kulturni prostor preklapa sa drugim prostorima.

Treba naglasiti da Akcioni plan, kao sastavni deo Strategije, predviđa način ostvarivanja postavljenih, jasnih ciljeva, koji obuhvataju: promišljenu zakonodavnu aktivnost i odgovornu kadrovsku politiku; zatim opredeljenost za zaštitu i negovanje nacionalne kulture; zaštitu kulturnih prava nacionalnih manjina i drugih osetljivih društvenih grupa i unapređenje uzajamnog razumevanja. Takođe, Akcioni plan podrazumeva široku dostupnost kulture i ravnopravno učešće u kulturnom životu; razvoj kulturnih potreba građana, posebno dece i mladih, naročito putem medija; zaštitu i vrednovanje kulturnog nasleđa kao neobnovljive i jedinstvene zaostavštine, podsticanje i promovisanje umetničkog stvaralaštva kao slobodnog izraza ljudskog duha; kao i aktivno učešće u međunarodnoj kulturnoj razmeni i doprinošenje ugledu zemlje u svetu; savremene modele finansiranja i shvatanje kulture i kao značajnog privrednog potencijala.

Ministarstvo kulture i informisanja očekuje da će Strategija u najskorijem roku biti usvojena i u Skupštini Republike Srbije.

Procitaj vise

Uredba o bližim uslovima i načinu dodele priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina

Na današnjoj sednici Vlade Republike Srbije usvojena je Uredba o bližim uslovima i načinu dodele priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina. Ovim podzakonskim aktom uređuju se bliži uslovi i način dodele priznanja zaslužnim umetnicima, odnosno stručnjacima u kulturi za vrhunski doprinos umetničkom stvaralaštvu i kulturnom životu Srbije.

Na ovakav način stekli su se uslovi da nakon sedmogodišnje pauze bude raspisan konkurs za dodelu ovog prestižnog priznanja. O budućim dobitnicima odlučivaće sedmočlana komisija sastavljena od uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka u kulturi, od kojih je jedan predstavnik nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Tokom jedne godine priznanje će moći da dobije najviše do 20 umetnika, odnosno stručnjaka u kulturi.

Još jednu novinu predstavlja i to da će predlagači moći da budu isključivo reprezentativna udruženja u kulturi, a Nacionalni savet nacionalne manjine imaće pravo da predloži jednog umetnika, odnosno stručnjaka u kulturi, koji je pripadnik nacionalne manjine.

Procitaj vise

Usvojen Nacrt zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“

Na Sednici Vlade 28. januara usvojen je Nacrt zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ čiji je predlagač Ministarstvo kulture i informisanja. Usvajanjem na Sednici Vlade predloženi Nacrt zakona je ušao u skupštinu proceduru.

Radi očuvanja trajne uspomene na žrtve fašističkog terora na stratištima logora Staro Sajmište u Drugom svetskom ratu, imajući u vidu tragično stradanje velikog broja ljudi, a posebno žena, dece i staraca, izražavajući najdublje poštovanje prema žrtvama, i potrebu da se oda počast stradalima, kao zalog za budućnost, osnivanjem Memorijalnog centra „Staro sajmište“ čuvaćemo uspomenu na žrtve u prošlosti i podsećati da se stradanja ne smeju ponoviti, a donošenjem zakona obezbediti prikupljanje podataka, obrađivanje i obezbeđivanje tih podataka na jedinstveni način na jednom mestu.

Ovim zakonom osniva se Memorijalni centar „Staro sajmište” i uređuju njegova organizacija i rad.

Memorijalni centar „Staro sajmište” osniva se kao ustanova kulture – sa sedištem u Beogradu, s ciljem negovanja sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, Jevrejskog logora Zemun i Prihvatnog logora Zemun.

Procitaj vise

Nacionalna prezentacija UNESKO indikatora doprinosa kulture razvoju

Nacionalna prezentacija rezultata projekta „Implementacija indikatora uticaja kulture na razvoj (Culture for Development Indicators - CDIS)“, odnosno Uneskove metodologije održana je u utorak, 28. januara 2020. godine sa početkom u 12 časova, u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Ovom prilikom prezentovani su rezultati implementacije CDIS metodologije.

Takođe je izložena i nova Unesko metodologija za merenje doprinosa kulture ostvarivanju Agende održivog razvoja 2030 (UNESCO Culture2030Indicators), koja će uskoro biti implementirana u Srbiji.

 Ispred Uneska, prisutnima se obratio Siniša Šešum koji je naglasio da je nacionalan prezentacija rezultata važan događaj za Unesko u Evropi, kao i dokaz dobre saradnje Uneska i Srbije. On je istakao da je Srbija jedna od prvih zemalja koja se uključila u projekat i da je implementacija ove metodologije, kao i nove koja će biti implementirana tokom 2020. godine direktno povezivanje sa Agendom 2030.

Skup je u ime Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka pozdravio Vuk Vukićević, rekavši na samom početku da su svi prisutni okupljeni oko važne ideje, prepoznate u socijalnoj misli još od Vebera, da je kultura ta koja omogućava razvoj i koja je čak motor razvoju.

Više informacija o projektu i prezentaciji možete pronaći ovde.


Procitaj vise

Usvojena tri važna zakonska akta iz oblasti kulture

Na predlog i inicijativu Ministarstva kulture i informisanja, Skupština Srbije usvojila je na današnjoj sednici tri zakonska akta iz oblasti kulture: Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, Izmene i dopune Zakona o kulturi i Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Reriha Ruskoj Federaciji.

Donošenje novih zakonskih rešenja i optimizacija već postojećih daće značajan doprinos daljim aktivnostima na očuvanju kulturne baštine, uređivanju i adekvatnijem normiranju oblasti savremenog stvaralaštva i daljem razvoju međunarodne saradnje u oblasti kulture.

Republika Srbija jedna je od retkih zemalja u svetu koja nije imala zakon kojim su sveobuhvatno uređene zaštita arhivske građe i organizacija i funkcionisanje arhivske delatnosti, kao izuzetno važnog segmenta kulturnog nasleđa. Novim Zakonom o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti uređuje se sistem zaštite arhivske građe i dokumentarnog materijala, uslovi i način korišćenja arhivske građe, kao i organizacija, nadležnost i delatnost arhiva u Republici Srbiji.

Jedan od prioritetnih ciljeva koji se postiže donošenjem ovog zakona jeste stvaranje zakonskog okvira koji će obezbediti potpunu zaštitu i očuvanje arhivske građe, bez obzira na oblik u kojem nastaje. Uređivanje ove materije zakonom uticaće i na razvoj svesti o važnosti očuvanja arhivske građe za buduće generacije, odnosno svesti da se najvažniji dokumenti moraju zaštititi od uništenja. Arhivski dokument predstavlja svojevrsno materijalno svedočanstvo o postojanju, organizaciji i funkcionisanju države i društva, iz čega proizilazi i značaj koji ta vrsta dokumenata ima za nauku i kulturu.

Ovim zakonom omogućiće se i utvrđivanje Arhivskog fonda Republike Srbije kao dela nacionalnog i svetskog kulturnog nasleđa, te njegova dopuna dokumentima koji predstavljaju deo kulturnog nasleđa Republike Srbije a nalaze se van njene teritorije, kao i dokumentima i kopijama dokumenata stranih izvora koji se odnose na istoriju Srbije i srpskog naroda.

Novim zakonom otvara se prostor za poboljšanje uslova za rad arhiva, jasno definisanje obaveza osnivača arhiva, regulisanje matične funkcije arhiva, uređivanje stručnih zvanja u arhivskoj struci i pooštravanje kaznene politike u cilju bolje zaštite i očuvanja arhivske građe. 

Usvojenim izmenama i dopunama Zakona o kulturi biće moguće precizno utvrditi koje sve delatnosti predstavljaju predmet regulisanja ovog zakona, kao i posebno naglasiti koje od njih imaju karakter umetničkih. Između ostalog, umetničkim disciplinama dodaje se delatnost umetničke fotografije. Novim zakonskim rešenjima uspostavlja se pravni osnov za jasno utvrđivanje kriterijuma na osnovu kojih će se procenjivati značaj kulturnih manifestacija i festivala na centralnom i na lokalnom nivou. Pored toga, sistemski se uređuje oblast digitalizacije kulturnog nasleđa i reguliše oblast umetničke igre.

Izmenama i dopunama uvode se nova ograničenja koja će dovesti do prestanka zloupotrebe korišćenja stanja vršilac dužnosti direktora i shodno tome izbegavanja javnih konkursa za njihov izbor. Takođe, preciziraju se uslovi za izbor direktora ustanova kulture i tako prevazilaze problemi koji su se pokazali u dosadašnjoj praksi. U zakon se uvodi i inspekcijski nadzor, kao važna mera Ministarstva kulture i informisanja  za obezbeđivanje pune primene ovog zakona u celoj državi.

Sprovođenjem Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o predaji Peterburškog lista Miroslavljevog jevanđelja Republici Srbiji i slika Nikolaja Reriha Ruskoj Federaciji, najstariji srpski ćirilični rukopis, koji se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, biće kompletiran sa nedostajućim listom br. 166. Sporazum predstavlja jedan od ključnih događaja u kulturnom životu Srbije i dokaz staranja Vlade Republike Srbije i Ministarstva kulture i informisanja o najvažnijim elementima kulturnog nasleđa, kao i simboličku potvrdu prijateljskih odnosa naše dve zemlje. Miroslavljevo jevanđelje nije samo jedinstveni, raritetni primerak stvaralaštva svoga vremena i svedočanstvo o posebnim istorijskim događajima i ličnostima, već nulta tačka srpske kulturne istorije i živa dragocenost koja duboko prožima sveukupan nacionalni identitet i zajedničko istorijsko sećanje.

 

Procitaj vise

Predstavljena „Vremenska linija kulture Republike Srbije i Srba van matice“

U pres-sali Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, koje je i pokretač projekta, održano je javno predstavljanje „Vremenske linije kulture Republike Srbije i Srba van matice“, koju je realizovao Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, sa ciljem da na internetu predstavi najvažnije ličnosti, događaje i objekte kulture Srbije i srpskog naroda.

Tom prilikom prisutnima su se obratili dr Dejan Masliković, pomoćnik ministra kulture i informisanja za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva i dr Vuk Vukićević, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

„Ideja je nastala u Ministarstvu kulture i informisanja u Sektoru za digitalizaciju u vreme kada smo planirali izradu „Pretraživača kulturnog nasleđa“.  Zajedno sa kabinetom premijerke Ane Brnabić razmatrali smo tada da li može da se napravi neka vrsta „hakatona“ gde bi se mladi programeri, studenti, i start-ap kompanije bavile izradom „Vremenske linije“. Odlučeno je ipak da to bude u jednoj ustanovi kulture koja se dugo bavi istraživanjem i radom i poseduje infrastrukturu za razvoj projekta, s obzirom da se na „Vremenskoj liniji“ nalaze činjenice, verifikovani podaci i informacije“, rekao je pored ostalog Masliković.

Prema rečima dr Vuka Vukićevića, „Vremenska linija“ kulture Republike Srbije i Srba van matice“ jeste projekat koji ima za cilj da na internetu na jednom mestu predstavi najznačajnije ličnosti, događaje i objekte naše kulture.

„U poslednjih godinu dana tim Zavoda je radio na tome. „Vremenska linija“ obuhvata period od preistorije do današnjih dana i tako predstavlja kontinuitet, domete i širinu kulture Republike Srbije i Srba koji žive van naše države. Želja nam je bila da odrednice mogu da se pretražuju prema zahtevima korisnika, tako da će internet sajt omogućiti tagovanje. Ostavili smo mogućnost da budu definisani različiti tagovi“, istakao je Vukićević i dodao: „U ovom trenutku smo posebno odredili tag za žene koje su bile aktuelne na polju kulture. Prilikom tagovanja dobija se i pregled željenog sadržaja“.

„Vremenska linija“ domaćim i stranim korisnicima predstavlja kulturno nasleđe i stvaralaštvo, kao i kulturno nasleđe i stvaralaštvo srpskog naroda van matice. Time želi da se ukaže na kontinuitet, širinu i domete srpske kulture i kulture Republike Srbije, kao i da se podstakne njihovo dalje proučavanje i dijalog o njima.

Projekat trenutno sadrži više od 1600 pojedinačnih odrednica, ilustrovanih odgovarajućim fotografijama i audiovizuelnim materijalima i povezanih kako međusobno tako i sa spoljašnjim izvorima. Odrednice su predstavljene na srpskom jeziku, na ćiriličkom i latiničnom pismu, a veći deo sadržaja je preveden i na engleski jezik. Planira se da sve odrednice budu dostupne na engleskom, a zatim i na drugim svetskim jezicima.

Sadržaj „Vremenske linije“ može biti pretraživan prema kategorijama, određenim prema oblastima kulturne i umetničke delatnosti (arhitektura, audio-vizuelne umetnosti, vizuelne umetnosti, izvođačke umetnosti, književnost, kulturno nasleđe, manifestacije, mediji, muzika, nauka, ustanove). Pretraživanje je moguće vršiti i prema tagovima, koji omogućavaju pretragu prema posebnim interesovanjima korisnika.

Sadržaj se razvija u skladu sa principima obuhvatnosti, reprezentativnosti i dostupnosti širokom krugu korisnika. Projekat je u ovom trenutku u početnoj fazi i otvoren je za kontinuirano unapređivanje. U skladu sa tim, „Vremenska linija“ sadrži opciju za predlaganje novih odrednica ili dopunu postojećih, čime se omogućava da svi zainteresovani ponude svoje predloge i sugestije, koje bi doprinele tome da „Vremenska linija“ u što većoj meri odgovori na zadatak predstavljanja i promišljanja celine kulture naše zemlje i naroda.

„Ovaj projekat će približiti kulturu svim građanima Republike Srbije, a posebno deci i mlađim generacijama, kao i turistima koji posećuju našu zemlju“, naglasio je Vukićević.

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je učestvovao i  u razvijanju interaktivne mape kulture Srbije, kao segmenta Pretraživača kulturnog nasleđa i tom prilikom je sarađivao sa Ministarstvom kulture i informisanja i Republičkim geodetskim zavodom.

Procitaj vise

Katalog proizvoda

Rokovnik

Besplatni Poslovni Nedeljnik!

  • Kalkulator kamata
  • Kursna lista

Seminari Srbije

Sturčni partner eBudžeta u oblasti edukacije