Mali je rekao su najveće povećanje plata od 15% dobile medicinske sestre, zatim slede doktori sa 10% povećanja, a toliko su dobili i istraživači u naučno – istraživačkoj delatnosti i zaposleni u ustanovama kulture, zatim 9% su dobili zaposleni u visokoškolskim ustanovama i ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja, predškolskim ustanovama, kao i zaposleni u ustanovama socijalne zaštite. Zaposleni u državnoj upravi su dobili po 8% povećanja plata.

Osnovna neto plata medicinske sestre, bez minulog rada, u oktobru 2019. godine iznosila je 42.819,00 dinara, dok u novembru iznosi 49.242,00 dinara, dok je osnovna plata doktora specijaliste u oktobru iznosila 87.518,00 dinara, a u novembru iznosi 96.269,00 dinara. Osnovna plata za kadar u ustanovama socijalne zaštite sa sedmim stepenom stručne spreme, odnosno za socijalnog radnika, psihologa, i voditelja slučaja u Centru za socijalni rad, u oktobru 2019. godine iznosila je 59.422,00 dinara, dok u novembru iznosi 64.770,00 dinara.

Osnovna neto plata, bez minulog rada, sa sedmim stepenom stručne spreme u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i predškolskim ustanovama, za vaspitača, učitelja i nastavnika, je povećana sa 54.216,00 dinara, koliko je iznosila u oktobru 2019. godine, na 59.095,00 dinara, koliko iznosi u mesecu novembru.

“U sektoru zdravstva medicinski tehničari u 2020. godini će imati prosečnu platu veću za 37,9%, u odnosu na period pre fiskalne konsolidacije, odnosno 53,2% veću u odnosu na 2015. godinu. U sektoru osnovnog i srednjeg obrazovanja zaposleni će u 2020. godini imati prosečnu platu veću za 29,7%, u odnosu na 2014. godinu, pre početka fiskalne konsolidacije, odnosno 44,1% veću u odnosu na 2015. godinu”, rekao je ministar finansija.

Prosečna plata profesionalnog vojnika sa srednjom stručnom spremom u oktobru 2019. godine iznosila je 43.114,00 dinara, dok je u novembru iznosila 46.994,00 dinara, što je povećanje za 9%. Osnovna neto plata poreskog inspektora, bez minulog rada, u oktobru je iznosila 64.905,00 dinara, dok u novembru iznosi 70.097,00 dinara.

“Zahvaljujući dobrim rezultatima stvorili smo fiskalni prostor koji koristimo tako što, između ostalog, povećavamo plate u javnom sektoru i na taj način podižemo životni standard građana Srbije. Osim toga, povećali smo minimalnu cenu rada, tako da će ona od 1. januara biti veća za 3.000 dinara. Tako podstičemo i veće zarade u privatnom sektoru, gde takođe radi veliki broj građana Srbije. Samim tim, očekujemo da prosečna plata već u decembru bude oko 500 evra. To je obećanje koje smo dali i koje je možda nekima zvučalo nedostižno, ali koje ćemo uspeti da ispunimo”, istakao je ministar Mali.

On je dodao da nije bilo lako 2014. godine, kada je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić započeo strukturne reforme.

“Nije bilo lako ni u ekonomskom a ni u političkom smislu, ali sada vidimo da je to bila dobra, prava i hrabra odluka. Ponosni smo na makroekonomske rezultate i na ubrzani razvoj naše ekonomije, i želimo da to osete i građani Srbije. Svi naši makroekonomski pokazatelji su dobri, imamo rast BDP-a od 4,8% u trećem kvartalu ove godine, nezaposlenost nam je pala na 9,5%, a nezaposlenost mladih je smanjena sa 51,2%, koliko je iznosila 2012. godine, na 26%, koliko je iznosila u trećem kvartalu ove godine. U poslednjih pet godina u Srbiji imamo 400.000 novozaposlenih, po čemu se nalazimo u samom vrhu Evrope. Dobre rezultate nam potvrđuju i svetske finansijske institucije i rejting agencije, a upravo će sutra jedna rejting agencija objaviti reviziju našeg kreditnog rejtinga, te se nadamo i verujemo da ćemo dobiti dobre vesti”, naglasio je ministar.

Ministar Siniša Mali je istakao da nivo plata u 2020. godini zadržava učešće od 9,5% BDP, na nivou opšte države, koliko će iznositi i na kraju 2019. godine.

IZVOR: Sajt Ministarstva Finansija

Radna grupa za otvorene podatke, koja okuplja predstavnike javnog i civilnog sektora, tehnološke i akademske zajednice, uspostavljena je početkom 2016. godine od kada se i sastaje na kvartalnom nivou u cilju razmene informacija i kreiranja planova za afirmisanje prakse otvaranja i ponovne upotrebe podataka u Srbiji. Kroz projekat „Otvoreni podaci - otvorene mogućnosti“ koji se realizuje od oktobra 2017. godine, uz podršku Fonda za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Svetske banke, postignuti su značajni rezultati u izgradnji ekosistema otvorenih podataka. Pokretanjem Portala otvorenih podataka (data.gov.rs) 2017. godine obezbeđena je infrastruktura za objavljivanje skupova podataka i tačka kontakta sa zajednicom korisnika, a  2018. godine je usvajanjem Zakona o elektronskoj upravi i Uredbe o načinu rada Portala otvorenih podataka obezbeđen i pravni okvir za otvaranje i ponovnu upotrebu podataka.

U utorak, 17. decembra će biti predstavljeni dosadašnji rezultati projekta „Otvoreni podaci - otvorene mogućnosti“, rezultati podržanih projekata i rešenja izrađena u okviru sprovedenih „izazova“ otvorenih podataka, kao i planovi narednih aktivnosti.

Radi boljeg planiranja i kako bismo osigurali dovoljan broj mesta, potrebno je da potvrdite svoj dolazak popunjavanjem prijavnog formulara najkasnije do petka, 13. decembra 2019. godine.

Putnici kojima je obrazac za povraćaj PDV popunio operator kojeg je prodavac ovlastio za to, moći će da obave elektronsku proceduru povraćaja PDV za robu koju iznose u inostranstvo.
Paralelno će i dalje biti u opticaju papirni obrasci za povraćaj PDV puticima, koje će popunjavati prodavci koji nemaju zaključene ugovore sa operatorima.
Trenutno su na aerodromu Nikola Tesla postavljena dva kioska za validaciju ličnih dokumenata kompanije Global Blue.
Kada putnik očita pasoš na validacionom kiosku, digitalnim putem će se proveriti podudarnost podataka iz ličnog dokumenta sa računima iz obavljenih kupovina i popuniti obrazac za povraćaj PDV.
Carinski službenici će kao i do sada proveravati ispunjenost uslova za povraćaj PDV, pri čemu će detaljan pregled sprovoditi samo ukoliko za to postoji indikacija prema parametrima analize rizika, a ukoliko detaljan pregled nije potreban, odobravaće obrazac za povraćaj PDV u elektronskoj formi.
Putnik će potom sam odlučivati da li želi da mu novac od PDV bude uplaćen na karticu ili da mu u tranzitnoj zoni bude isplaćen u gotovini.
Reč je o potpuno digitalizovanom sistemu koji funkcioniše zahvaljujući dobroj povezanosti Poreske uprave, Uprave carina i maloprodajnih objekata koji se uključuju u ovaj sistem da bi se povraćaj PDV maksimalno ubrzao.
Prioritet svih državnih organa Republike Srbije je da se promet olakša i ubrza, a zemlja učini još atraktivnijom za strane turiste kojih je iz godine u godinu sve više, pa digitalizovani povraćaj PDV, predstavlja značajan korak ka tom cilju.

Javna rasprava o Nacrtu Strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji  sprovodi se u periodu od 06. decembra 2019. godine do 20. januara 2020. godine

Tekst Nacrta Strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine, biće postavljen na internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja www.mpn.gov.rs i na portalu e-uprave.

Tribine o predloženom Nacrtu Strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji  održaće se u:

– petak 17. januara 2020. godine u 11 časova u Naučno-tehnološkom parku, Veljka Dugoševića 54, Beograd;

– petak 17. januara 2020. godine u 11 časova u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 1, Novi Sad;

– petak 17. januara 2020. godine u 11 časova u Rektoratu Univerziteta u Nišu, Aleksandra Medvedeva 14, Niš.

Predlozi, sugestije, inicijative i komentari dostavljaju se Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na e-mail adresu: pametnaspecijalizacija@mpn.gov.rs, sa naznakom „Nacrt Strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine”, a preko posebnog obrasca koji se može preuzeti na zvaničnoj internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Kompletnu vest pročitajte OVDE.

"Prošle godine smo porez na zarade smanjili sa 63 na 62 odsto, a od sledeće godine će biti 61 odsto. Iz godine u godinu smanjujemo poresko opterećenje na zarade kako bi podstakli novo zapošljavanje i povećanje plata. Trošak za državu je 13,1 milijardi, dakle mi se na neki način odričemo tih prihoda kako bi više ostalo privredi, upravo da bi oni povećavali plate, zapošljavali nove ljude i investirali više. To je strategija od koje nećemo odustati u budućnosti”, kazao je Mali i dodao da se pomenuto opterećenje smanjuje zahvaljujući povećavanju neoporezivog dela zarade i smanjenjem stope doprinosa za PIO.

Ministar finansija je naveo i da set zakona sadrži poreske podsticaje za novo zapošljavanje, čime se stimulišu poslodavci, koji će imati interes i želju da zaposle mlade ljude koji su nedavno završili školovanje, kao i sve one koji nisu bili zaposleni u 2019. godini. Podsticaji su sadržani u usvojenom Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Naime, za zarade isplaćene od 1. januara 2020, do 31. decembra 2020. godine, predviđena je olakšica u visini od 70 odsto poreza na zarade i 100 odsto doprinosa za PiO; do 31. decembra 2021. godine olakšica je u visini od 65 odsto poreza na zarade i 95 odsto doprinosa za PiO i do 31. decembra 2022. godine olakšica je u visini od 60 odsto poreza na zarade i 85 odsto doprinosa za PiO.

Olakšice u vidu smanjenja osnovice poreza i doprinosa, u visini od 70 odsto, odnose se na novonastanjena lica, odnosno povratnike iz inostranstva, koji ovim dobijaju stimulaciju da ostanu u našoj zemlji.

„Imamo dovoljno prostora u budžetu, tako da smo rešili da taj strateški cilj ubrzanja rasta i povećanja zaposlenosti ostvarimo kroz poreske podsticaje” rekao je Mali naglasio da Ministarstvo finansija pokušava pametno da iskoristi fiskalni prostor, upravo sprovođenjem dobrih ideja, usmerenih ka opštem interesu.

Važna izmena je i da se kod privrednih društava koja obavljaju inovacionu delatnost, ostvaruje podsticaj u vidu oslobođenja od plaćanja poreza i doprinosa na zarade osnivača, koji su zaposleni u takvom privrednom društvu, do iznosa zarade do 150.000 dinara.

Povećanje neoporezivog iznosa zarada sa 15.300 na 16.300 dinara mesečno, fiskalno je rasterećenje predviđeno Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.

„Ciljevi ovog zakona su omogućavanje povoljnijih uslova privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata, stvaranje uslova za sprovođenje reforme poslovnog okruženja i suzbijanje sive ekonomije, efikasnije suzbijanje nelegalnog rada fizičkih lica kao i podsticanje priliva investicija“, rekao je ministar i naveo da će biti doneta nova Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje.

Poslanici su izglasali Zakon o izmenama i dopunama zakona o porezu na imovinu, kojim se od 1. januara ukida obaveza podnošenja poreske prijave za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava. Usvojen je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom ostupku i poreskoj administraciji.

Takođe, usvojen je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, kao i Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu i Izmene i dopune Zakona o republičkim administrativnim taksama, kojim se, između ostalog predviđa, smanjenje troškova privrede po osnovu elektronskog poslovanja.

Izglasan je i Zakon o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, koji treba da stupi na snagu 1. januara 2020. godine.

IZVOR: Sajt Ministarstva finansija

Osnovice se primenjuju počev od plata za novembar.

Celokupan tekst zaključka pogledajte OVDE.