Kompletnu vest sa uvidom u Predlog uredbe pročitajte OVDE.

Ona je u okviru konferencije o poboljšanju uslova poslovanja i smanjenja administrativnog opterećenja privrede, rekla da Vlada Srbije želi da legendarne rečenice "fali ti još jedan papir", "a, gde je pečat", pošalje u zaborav.

Od 1. juna 2017. godine kada je pušten u rad sistem za automatsku razmenu podataka, više od 5,3 miliona podataka je automatski, elektronski razmenjeno u okviru javne uprave.

"To znači da 5,3 miliona papira građani i privreda nisu sakupljali od šaltera do šaltera, od kancelarije do kancelarije. Toliko papira nije štampano, toliko smo uštedeli", rekla je Brnabić. Podsetila je da je od 1. oktobra 2018. godine ukinuta obaveza korištenja pečata za privredu, ali da pojedini službenici to i dalje traže. Preko kontakt centra stiglo je 350 prijava.

Osim digitalizacije veoma važna komponenta, ukazala je premijerka, je i kontinuirana edukacija službenika u državnoj upravi, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima kako bi efikasnije ispratili promene.

Do kraja godine, kako je rekla, biće otvorena Nacionalna akademija za javnu upravu. Građani Srbije su se navikli na elektronsku upravu, navodi ona, te stalno stižu kritike da žele više elektronskih usluga.

"Danas građani više nisu kuriri državi", istakla je premijerka. Krajnji cilj projekta je da sve administrativne poslove građani i privreda, za koje su morali da odlaze od šaltera do šaltera, obavljaju jednim klikom iz stana ili iz kancelarije. Realizaciju projekta finansira Fond za dobru upravu Vlade Velike Britanije, EU kroz IPA pretpristupne fondove i Nemačka organizacija za razvojnu saradnju GIZ.

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici kaže da je projekat važan posebno za mala i srednja preduzeća koja čine 35 odsto BDP-a u Srbiji. On je istakao da Srbija ide u dobrom smeru, da se penje na Duing listi Svetske banke za mala i srednja preduzeća.

"Mora još da se radi, da se smanje parafiskalna opterećenja", naveo je on i dodao da je EU finansirala projekat grantom od 2,5 miliona evra.

Ambasador Nemačke Tomas Šib naglasio je da je kvalitet javnih usluga indikator dobre uprave. "Efikasna akdministracija i pouzdano sudstvo su važni za privlačenje stranih investitora", naglasio je on i dodao da je stvaranje efikasne administracije dugoročan proces koji traži koordinaciju više zainteresovanih strana. Podseća da oko 400 investitora iz Nemačka posluje u Srbiji.

Vršilac dužnosti Republickog sekretarijata za javne politike Bojana Tošić kaže da je cilj projekta smanjenje administrativnog opterećenja privrede. Kako kaže i privrednici su imali priliku da daju sugestije i predloge šta ih muči i šta bi moglo da se menja. Konsultacije sa privredom, kako je rekla, ali i sa građanima više nisu izuzetak, već postaju praksa.

Pomoćnica ministra privrede Katarina Obradović Jovanović izjavila je da je cilj projekta "E- papir" da olakša privrednicima razumevanje poslovnog okruženja i obavljanje svih administrativnih poslova sa državnom upravom.

"Ministarstvo privrede od početka učestvuje u ovoj inicijativi. Ovde smo da sumiramo rezultate, ali i da pripremimo učesnike za narednu fazu u kojoj bi trebalo da se završi optimizacija postupaka i da se veća pažnja posveti digitalizaciji, od koje bi mala i srednja preduzeća mogla da imaju najveću korist", rekla je Obradović Jovanović.

Izvor: Tanjug

• poresko oslobođenje kod uvoza dobara koji se vrši u okviru realizacije infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva za koje je posebnim zakonom utvrđen javni interes, poresko oslobođenje kod uvoza dobara po osnovu popravke u garantnom roku i dobara za posebne namene na osnovu odluke Vlade RS, kao i usklađivanje sa odredbama Carinskog zakona i odrede koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona.

• poresko oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza na promet dobara i usluga koji se vrši u okviru realizacije infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva za koje je posebnim zakonom utvrđen javni interes;

• smanjenje ukupne vrednosti dobara za koja strani putnik koji ih otprema u inostranstvo može da ostvari pravo na povraćaj PDV sa 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na 6.000 dinara, uključujući PDV, obavezu prodavaca - obveznika PDV da na zahtev stranih putnika izdaju dokumentaciju na osnovu koje putnici mogu ostvariti povraćaj PDV, kao i produžavanje roka za dostavljanje dokaza da je putnik otpremio dobra u inostranstvo na 12 meseci od dana otpremanja dobara;

Neke od najznačajnijih novina koje se odnose na izmene i dopune Zakona o PDV se odnose se na:

• precizirana su pravila koja se odnose na mogućnost ispravljanja pogrešno obračunatog PDV u većem iznosu;

• preciznije utvrđivanje procenta srazmernog poreskog odbitka, kao i ukidanje obaveze podele prethodnog poreza ako je utvrđeni procenat srazmernog poreskog odbitka najmanje 98%;

• uređivanje poreskog tretmana prometa dobara i usluga nastalih po osnovu prenosa vrednosnih vaučera;

• preciznije uređivanje mesta prometa usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem;

• utvrđivanje momenta nastanaka poreske obaveze, pored dana prometa i dana naplate, odnosno plaćanja avansa, bude i dan izdavanja računa za promet usluga neposredno povezanih sa uslugama prenosa, ustupanja i davanja na korišćenje autorskih i srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine, nezavisno od pružaoca tih usluga, kao i za promet usluga tehničke podrške prilikom korišćenja softvera, hardvera i druge opreme na određeni vremenski period;

• utvrđivanje procenta srazmernog poreskog odbitka - ne uzimaju se u obzir povremeni prometi nepokretnosti i povremeni prometi usluga iz oblasti prometa povremeni prometi nepokretnosti i povremeni prometi usluga iz oblasti prometa novca i kapitala, kao i ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koje se naplaćuje naknada;

• propisivanje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara i usluga koji se vrši u okviru realizacije infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva za koje je posebnim zakonom utvrđen javni interes;

• propisivanje poreskog oslobođenja za uvoz dobara za posebne namene, na osnovu odluke Vlade RS;

• preciznije definisanje prometa koji vrši strano lice u Republici Srbiji po osnovu kojeg postoji obaveza evidentiranja u sistem PDV.

Najvažnija izmena odnosi se na stvaranje uslova za povećanje plata u javnom sektoru počev od plate za novembar 2019. godine.

Ukupan fiskalni deficit iznosi 23.600.000.000. Tekst zakone možete pogledati ovde http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2019/2353-19-%20lat..pdf

Ovim izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu omogućeno je povećanje plata u javnom sektoru, počev od plate za novembar 2019. godine, i to u sledećim procentima:

1. Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane - za 9%;

2. Ustavnog suda - za 9%;

3. sudova, tužilaštava i zavoda za izvršenje krivičnih sankcija - za 9%;

4. visokoškolskih ustanova, ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanova učeničkog i studentskog standarda - za 9%;

5. istraživača (osim istraživača u naučno-istraživačkoj ustanovi koji pravo na povećanje plata ostvaruju u visokoškolskoj ustanovi) i pomoćnog osoblja u naučno-istraživačkoj delatnosti - za 10%;

6. ustanova kulture - za 10%;

7. predškolskih ustanova - za 9%;

8. ustanova socijalne zaštite (osim zdravstvenih radnika) - za 9%;

9. ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije - za 8%;

10. korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, osim korisnika iz tač. 6)-8) ovog stava - za 8%;

11. organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika - za 8%;

12. zdravstvenih ustanova, osim vojnozdravstvenih ustanova, i to:

- doktoru medicine, doktoru stomatologije/doktoru dentalne medicine, magistru farmacije i magistru farmacije - medicinskom biohemičaru sa završenim integrisanim akademskim studijima zdravstvene struke - za 10%;

- medicinskoj sestri, zdravstvenom tehničaru, odnosno drugom licu sa završenom odgovarajućom visokom, odnosno srednjom školom zdravstvene struke - za 15%;

- ostalim zaposlenim (nemedicinskom osoblju) - za 8%.

Zdravstveni radnici zaposleni u ustanovama socijalne zaštite ostvaruju pravo na povećanje plate u procentima iz tačke 12);

Zakonom je produženo važenje zabrane zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava do kraja 2020. godine.

Produžen je rok za primenu međunarodnih računovodstvenih standarda za javnih sektor (IPSAS) do 2023. godine

Takođe, produženi su rokovi za primenu odredbi Zakona koje se odnose na postupno uvođenje programskog budžeta za zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast i za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja na svim nivoima vlsti do 2021. godine.

Tekst zakona možete pogeldati ovde (http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2019/2360-19.pdf